STONE SORTE

Grozdovi stonih sorti vinove loze koriste se za konzumiranje u svežem stanju ili prerađeni sušenjem, konzerviranjem, kandiranjem i sl.  

Kod stonog grožđa naročito se ceni ukus, miris, spoljni izgled, sposobnost da podnese transport i da se dobro čuva. Osim toga, potrebno je voditi računa i o izboru optimalnog roka berbe. Jer nezrelo stono grožđe sadrži manje šećera, kiselo je, neprijatnog ukusa, slabog mirisa i lošeg izgleda.

Stone sorte u prezrelom stanju brzo gube ukus i miris, a pojedine sorte dobijaju i neprijatnu aromu. Stoga je najpoželjnije sprovesti probirnu berbu koja se odvija u više navrata i to prema sazrevanju grozdova, što i samu proizvodnju čini zahtevnijom.

U našoj ponudi možete pronaći sledeće sadnice stonih sorti vinove loze :

Moldova, Lasta, Afus Ali, Muskat Hamburg, Muskat Italija, Muskat Otonel, Kardinal, Stražinski, Viktorija, Rubel, Mišel i mnoge druge.

U tabeli Vam predstavljamo kratak vodič o osnovnim karakteristikama svake od ovih stonih sorti loze:

SortaPorekloVreme zrenjaKarakteristikeUkus
Moldova
MoldavijaSazreva i bere se početkom oktobra meseca.Čokoti su bogato okićeni krupnim, rastresitim grozdovima. Grozd je srednje rastresit, vrlo lepe strukture. Bobice su krupne, jajaste, tamnoplave boje. Imaju debelu pokožicu koja se lako odvaja od mesnato sočne pulpe.Ukus grožđa je neutralan, osvežavajući.Odlikuje se otpornošću na većinu prouzrokovača ekonomski značajnih bolesti.
Lasta
Domaća sorta.Sazreva i bere se sredinom avgusta mesecaČokot je srednje bujnosti. Razvija veći broj zaperaka koje redovno treba uklanjati i prekraćivati. List je petodelan. Grozd je srednje veličine, rastresit. Bobice su krupne, ovalne, ujednačene po veličini, zelenkastožute, čvrste, hrskave konzistencije.Grožđe ne truli i može se čuvati na čokotu sve do prvih mrazeva. Dobro se transportuje. Lasta je otporna na plamenjaču i sivu trulež grožđa, a osetljiva na pepelnicu.
Afus Ali
Mala AzijaSazreva i bere se krajem septembra meseca.  Čokot je jak. Grozd je vrlo krupan, izdužen, razgranat. Bobice su vrlo krupne, eliptične, zlatnožute boje. Pokožica debela, glatka, u početku zelene boje a u zrenju dobije žutu, boju ćilibara.
Kožica je debela, meso gusto, hrskavo.
Neutralnog je mirisa. Zahteva dugačku ili mešovitu rezidbu. Otporna je sorta na bolesti i štetočine.  
Muskat Hamburg

EngleskaSazreva i bere se polovinom septembra meseca.Masa grozda dostiže 400 g. Bobice su krupne, jajolike, plavocrvene posute obilnim pepeljkom.

Od prezrelog grožđa može se dobiti kvalitetno muskatno crno vino i muskatna lozovača rakija. Najbolje rezultate postižemo orezivanjem na kraće lukove.
Muskat Italija
ItalijaSazreva i bere se krajem septembra meseca.  Grozd je vrlo krupan od 350 do 550 grama, vrlo izdužen. Zrna su mu veoma krupna jajastog oblika, kožica je debela, zelenožute do zlatnožute boje zavisno od zrelosti. Bobice izdužene, vrlo krupne, žute, blago muskatne arome. Meso je čvrsto, ugodno blagog ukusa.Vrlo je postojana i dobro podnosi transport.
Muskat Otonel
MađarskaSazreva i bere se krajem septembra meseca.Grozd je mali, valjkasto-kupast, mase 100-150g.
Bobica je mala, okrugla, srednje debele pokožice, žutozelene boje.

Daje vrhunska slatka vina koja se često koriste za popravku ukusa i mirisa drugim vinskim sortama pošto lepo izgleda i miriše.
Kardinal
AmerikaSazreva i bere se početkom avgusta meseca.Odlikuje se veoma bujnim čokotom. Bobice su veoma krupne, okruglaste, sa pokožicom ljubičasto crvene boje. Grozd je veliki ili vrlo veliki mase od 200 do 600g nekad i više. Grožđe sazreva veoma rano. Šira sadrži 14 – 18 % šećera i 4 do 5 g/l ukupnih kiselina.Grožđe je veoma ukusno za potrosnju u svežem stanju, odlično podnosi transport. Veoma je prinosna sorta i ima blagu aromu.
Stražinski
MoldavijaSazreva i bere se početkom avgusta meseca.  Ima krupan rastresit grozd sa velikim crnim okruglim bobicama. Jako debela pokožica i sočno meso, kiselkastog ukusa.
Grozd je u proseku 650g. 7-8 kg po čokotu. Šećer 11-12. Kiseline 7,5.
Otporna na peronosporu.
Osetljiva na pepelnicu, sivu plesan i niske temperature.
Viktorija
RumunijaSazreva i bere se krajem jula meseca.  Grozd je veliki piramidalan srednje zbijen, sa srednjom težinom oko 600-700 gr. Zrno je krupno, cilindrično eliptično, boje zelenožute, ukus neutralan. Pokožica je srednje debljine, meso hruskavo sa dve semenke, skladnog i ugodnog ukusa.Viktorija je vrlo rodna stona sorta grožđa odlično podnosi transport i manipulaciju, stoga je dobra za sve načine proizvodnje.
Rubel
FrancuskaSazreva i bere se kraj oktobra meseca.Zrna su krupna,veoma crne boje,okrugla i čvrste kože.
Blago je slatke arome.  
Treba je brati kada je grožđe sasvim zrelo i tada dobija crno ljubičastu boju.
Mišel
FrancuskaSazreva i bere se početak oktobra meseca.Grozd je veliki, cilindričan do piramidalan, dosta rastresit, srednje težine 800 gr. Zrno je dosta veliko, ovalno ili pljosnato. Pokožica je crnoljubičaste boje. Meso ploda je sočno. Težina jednog zrna je 9-10 gr.Ukus je sladak, neutralan, bez posebno izražene arome. Vrlo dobra sorta za transport. Srednje je otporna sorta loznih kalemova.

Ukoliko imate nedoumicu za koju stonu sortu vinove loze da se odlučite, mi smo tu da Vam pomognemo u Vašem izboru! Čekamo Vaš poziv!

Nešto više o stonim sortama loznih kalemova

Stono grožđe se bere kada je najlepše po izgledu i kada je najpovoljniji odnos izmađu šećera i kiselina. Bere se probirnom berbom, ručno, u više navrata. Beru se grozdovi najpovoljniji za svežu upotrebu. Prilikom berbe grozdovi se pridržavaju za peteljku da bi se sačuvao pepeljak. Ubrani grozdovi se odlažu u plitku ambalažu. Ona treba da je obložena lišćem ili hartijom da ne bi došlo do mehaničkog oštećenja. Prilikom berbe vrši se delimično čišćenje grozdova. Ono se obavlja makazama tupih vrhova, a odstranjuju se oštećene, natrule, sitne i nedovoljno zrele bobice.

Poseban momenat na koji treba obratiti pažnju je i čuvanje stonog grožđa. Ono se vrši u hladnjačama u uslovima kontrolisane atmosfere. Najpovoljniji uslovi za čuvanje su temperatura od 0 do – 1C, relativna vlažnost vazduha od 85-90%, 2-3% ugljen-dioksida i 2% kiseonika. Pri ovoj temperaturi životni procesi u grožđu su svedeni na minimum, a visoka relativna vlažnost vazduha sprečava gubitak vode. Sprečavanje razvoja bolesti (truleži) vrši se dezinfekcijom prostora najčešće primenom sumpor-dioksida fumigacijom. U toku čuvanja može doći do sušenja peteljki već nakon gubitka 2-3% mase, dok se bobice vidno smežuravaju pri gubitku 4% mase.

Dužina čuvanja najviše zavisi od sorte. Sorte ranijih epoha sazrevanja se kraće, a kashijih duže čuvaju.