Višnje (lat. Prunus cerasus) potiče iz Severne Indije i Irana, a popularna je od davnih vremena i njena popiularnost se vremenom nije umanjivala. Obožavali su je Persijanci i Rimljani, koji su sa njom upoznali Britance, da bi je oni proširili dalje po čitavom svetu.
Prema budističkoj legendi drvo višnje ponudilo je svoje plodove Mayi, Budinoj majci, da bude zdrava i sita tokom trudnoće. Legenda ima temelja, jer višnja njeguje čitav organizam i daje osećaj sitosti.
Višnja je listopadno drvo koje je nalik trešnji, ali se od nje razlikuje po visini stabla. Stablo višnje je obično nisko. Veoma pogodno za berbu i održavanje. Nije veliki probirač zemljišta.
U ponudi našoj ponudi možete naći sledeće sorte sadnica višnje:
Šumadinka, Oblačinska, Erdi Botermo, Kleris 14, Kleris 16 i mnoge druge.
U tabeli Vam predstavljamo kratak vodič osnovnih karakteristika predstavljenih sorti višnje:
| Sorta | Poreklo | Zrenje | Boja | Veličina | Ukus | Oprašivanje |
Šumadinka | Srbija | sredinom avgusta | Pokožica je crvena do tamno crvena | Plod je veoma krupan, možda i najkrupniji među višnjama. | Meso ploda je crveno, polučvrsto, sočno i ukusno, izrazito kiselog ukusa. | Samooplodna sorta |
Oblačinska | Srbija | krajem juna | izrazito crvene boje | Plod je sitan | Meso ploda je sočno, slatko kiselo i odlične arome. | Samooplodna sorta |
Erdi Botermo | Mađarska | početkom jula | tamno crvene boje | Plod je krupan, u okruglog oblika, | Meso ploda je slatko kiselog ukusa, srednje čvrsto i sočno. | Samooplodna sorta |
Keleris 14 | Danska | početkom juna | tamno crevene pokižice | Plod je krupan | Meso ploda je kiselkasto, prijatne arome, mekano i sočno. | Samooplodna sorta |
Keleris 16 | Danska | početkom jula | tamno crvene boje | Plod je krupan | Meso ploda je lepog ukusa i lako se odvaja od koštice. | Samooplodna sorta |
Ukoliko imate nedoumica za koju sortu višnje da se odlučite, slobodno nas kontaktirajte, rado ćemo Vam pomoći u Vašem izboru!
Ovako rađaju mlade višnje u našem Rasadniku
Još par reči o višnji…
U fazi cvetanja, sadnice višnje su osetljive na mraz. Najosetljivije su 3 do 4 nedelje pre cvetanja i u fazi samog cvetanja. Za razliku od drugog voća, jako je otporna na visoke temperature, temperature od +30 joj uopšte ne smetaju.
Plod višnje je crvene boje, okruglog ili srcolikog oblika, kiselog ukusa sa primesama slatkoće. Sadnice višnje daju plod treće godine nakon sadnje.
Ovo voće se koristi za konzumaciju u svežem stanju, ali najvećim delom se prerađuje u sokove, sosove, alkoholna pica i sl.
Višnje su poznate po svojim brojnim lekovitim svojstvima i antioksidativnom djelovanju. Bogate su vitaminima A, C, E i folnom kiselinom, mineralima kalijumom, magnezijumom, gvožđem i vlaknima. Višnja sadrži fenole, galičnu i p-kumarinsku kiselinu, kemferol i kvercetin.
Jaka antiupalna svojstva višnje čine je korisnom za smanjivanje bolova kod gihta i upale mišića, osteoartritisa i reumatoidnog artritisa. Istraživanja potvrđuju da dvadeset višanja dnevno ili koncentrat te količine višanja imaju isti učinak na oslobađanje od bola kao aspirin ili ibuprofen.
Komentari