Kruška Abate Fetel
Kruška Abate Fetel se izdvaja svojim izrazito dugim, flašastim oblikom i sposobnošću čuvanja do 23 nedelje u hladnjači. Bere se u septembru dok je plod još čvrst, a punu jestivu zrelost dostiže u skladištu, zadržavajući sočnost i prepoznatljivu začinsku aromu.
Više o sortiCena po komadu
Količina
Ukupno
1 kom × 270 RSD
270 RSD
Opis sorte
U poređenju sa drugim kruškama, Abate Fetel je dominantna po dužini ploda koja dostiže 18 cm i po rđastoj pokožici koja je njen zaštitni znak. Dok mnoge sorte gube na kvalitetu ubrzo nakon berbe, ova kruška zadržava čvrstinu i aromu i do 23 nedelje u hladnjači. Samobesplodna je, ali se izdvaja kao odličan oprašivač za Santa Mariju. U odnosu na bujne sorte, na dunji zahteva posrednika radi dugovečnosti. Optimalan je izbor za sve koji žele berbu u septembru i potrošnju tokom cele zime.
Detalji
- Botanički naziv
- Pyrus communis
- Preporučeni termin sadnje
- Jesen (novembar) ili rano proleće (februar – mart)
- Okvirni razmak sadnje
- 4 × 2 m (dunja MA) ili 5 × 4 m (sejanac kruške)
- Poreklo
- Francuska (departman Rona), 1865–1869; ime nosi po opatu Fetelu. Danas najvažnija sorta kruške u Italiji (Emilia-Romagna).
- Način rasta
- Slabe do srednje bujnosti, jakih i dobro razgranatih mladara; na sejancu divlje kruške bujna i dugovečna.
- Plod
- Krupan, izrazito izdužen, flašast (do oko 18 cm), zelenkastožut sa rđastim mrljama; meso skoro belo, sočno, začinske arome. U hladnjači se čuva do 23 nedelje.
- Rodnost
- Rano prorodi i redovno rađa; na sejancu divlje kruške od 5.–6. godine.
- Otpornost
- Donekle osetljiva na čađavu krastavost i hlorozu; cvet strada od poznih prolećnih mrazeva.
- Sorta
- Abate Fetel
- Podloga
- Na sejancu divlje kruške sorta je bujna i dugovečna, a na dunji je kratkog veka, pa se na njoj gaji preko posrednika.
- Tip proizvoda
- voćna sadnica
- Vreme sazrevanja
- Septembar; u toplijim krajevima od kraja avgusta, u hladnijim do kraja septembra.
- Oprašivanje
- Samobesplodna, sklona partenokarpiji; oprašuju je Viljamovka, Santa Marija, Conference i Hardijeva butira. I sama je dobar oprašivač.
Sadnja, nega i čuvanje
Sadite u jesen, pre pojave mraza, ili u rano proleće, na topao, zaštićen i dobro osvetljen položaj.
Pripremite duboko, plodno i dobro drenirano zemljište pH vrednosti 6,0–7,0.
Iskopajte jamu dimenzija 50 × 50 × 50 cm, a razmak sadnje prilagodite podlozi i sistemu gajenja.
Na slabo bujnim podlogama gajite je preko posrednika, jer je na dunji kratkog veka.
Sadite je na toplom položaju zaklonjenom od vetra, jer vetar slabo podnosi.
Ne berite prerano – plod se bere čvrst, a jestivu zrelost dostiže u skladištu.
Posle sadnje redovno zalivajte dok se sadnica ne ukoreni i održavajte zonu oko stabla bez korova.
Za dobar rod redovno đubrite azotom, fosforom i kalijumom, u skladu sa analizom zemljišta.
Zaštitu planirajte prema fazi razvoja, vremenskim prilikama i uputstvu za upotrebu registrovanog sredstva.
Plodove berite u septembru, dok su još čvrsti, i čuvajte ih na temperaturi od oko 0–1 °C, uz visoku relativnu vlažnost vazduha.
Računajte na to da pravilno ubrani plodovi u hladnjači zadržavaju kvalitet i do 23 nedelje.
Za duže čuvanje birajte zdrave, neoštećene plodove i izbegavajte nagle promene temperature.
Slične sadnice
Planirate veću porudžbinu?
Pošaljite kulturu, okvirnu količinu i lokaciju, pa ćemo vam odgovoriti sa ponudom i terminom isporuke.